URAMLJIVANJE SLIKA - STAKLO, DA ILI NE?

Motiv za stavljanje stakla na umetničko delo je uglavnom uvek neki vid zaštite. To može biti zaštita od prljavštine, dima, ali i zaštita od nesmotrenih ljudi ili vandalizma. Za pastele, akvarele i slike rađene kredom ili olovkom staklo je obavezno, dok se staklo gotovo nikad ne stavlja na akril na platnu i ulje na platnu.

Slike nastale do neke 1900-te godine su većinom bile i uramljene i zastakljene jer su ramovi bili deo umetničkog dela sve do početka moderne ere. Danas to nije slučaj i slike su ostavljene ili bez rama ili imaju ram koji je samo kao neka traka od drveta postavljen oko ivica. Staklo je retkost.

Izbor stakla

Postoji više vrsta stakala koje se koriste za uramljivanje, a svaka ima svoje prednosti i nedostatke.
Ono što treba napomenuti (nevezano za vrstu stakla) je da staklo NE SME da dodiruje sliku. Razlog je taj što bi vremenom došlo do kondenzacije i slika bi se oštetila ili potpuno uništila.

Standardno staklo

Jeftino i lako dostupno, a za uramljivanje slika se koristi vrlo često. Može lako da se oštetiti i ne štiti sliku od UV zračenja.

Staklo štiti sliku, ali u isto vreme zbog refleksije doživljaj slika nije potpun.

Pleksiglas

Za razliku od stakla teže puca. Lakši je pa je za veća dela možda pogodniji. Ipak, njegove mane su što je znatno skuplji i vrlo lako se izgrebe.

Antirefleksno staklo

Nema odsjaj, smanjuje refleksiju svetla i slika se bolje vidi. Ako se slika nalazi u prostoru sa puno veštačkog svetla, to je dobra opcija.

Muzejsko staklo

To je najbolje staklo koje možeš staviti preko umetničkih dela radi konzervacije. Muzejsko staklo ima 99% UV zaštitu, reflektuje minimalnu svetlost, a boja stakla je takva da ne izobličava boju umetničkog dela.
Redovno staklo filtrira samo 25 do 40% UV svetlosti i slika može da se ošteti od sunca.veoma je velika refleksija, a boja stakla je sivkasto zelena što menja način na koji vidiš umetničko delo.

* „Muzejski kvalitet“ označava upotrebu visokokvalitetnih materijala i tehnika prilikom uramljivanja.

Te slike imaju mnogo viši nivo zaštite i očuvanja nego slike uramljene u kućnim uslovima ili kod lokalnog uramljivača.

UV zaštitno staklo sa anti-refleksijom

Ovo staklo kombinuje prednosti UV zaštitnog stakla i anti-refleksnog stakla. Štiti sliku od UV zračenja i smanjuje refleksiju.

Ako se koristi za slike koje su osetljive na promene boje ili fotografije, preporučuje se korišćenje stakla ili plastike sa visokim stupenom UV zaštite. Ako slika nije tako osetljiva, staklo ili plastika sa srednjim ili niskim stepenom UV zaštite će biti dovoljni.

1. Akril na platnu

U većini uslova, slike rađene tehnikom akril na platnu ne zahtevaju staklo. Još ako je slika i lakirana ona je potpuno zaštićena i neće doći do oštećeja boje čak i prilikom čišćenja od prljavštine i prašine.

Mnogi umetnici lakiraju svoje akrile kako bi ujedinili sjaj i obezbedili barijeru između boje i potencijalnih zagađivača.

Postoje i akrilni lakovi sa UV zaštitom, koji ne samo da mogu zaštititi sliku od prašine i prljavštine, već jednim delom i od uticaja sunčeve svetlosti.

2. Ulje na platnu

Uljanim slikama je potrebno puno vremena da se osuše, a često i godine da potpuno oksidiraju i očvrsnu. Uljane slike, posebno one jednom lakirane, veoma su pogodne za izlaganje bez dodatnog zastakljivanja.

Slikama treba dozvoliti da dišu, jer rizik od zarobljene vlage uzrokovane uramljivanjem iza stakla može degradirati boju i platno.

Izuzetak su uljane slike na papiru. Na takve slike je preporuka staviti staklo.

U tom slučaju moraš biti siguran da je slika potpuno suva kako bi se sprečio zadržavanje vlage.

3. Akvareli

Slike akvarela moraju biti uramljene i ispod stakla iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je taj što je medium papir, a on je delikatan i podložan oštećenju putem fizičkog kontakta ili vlage.

– Vodene boje će se ponovo aktivirati ako dođu u kontakt sa vodom i crtež će se izmuljati.

– Staklo je neophodno i zbog same prašine.

– UV zaštitno staklo je dobra opcija za produženje životnog veka akvarela jer su skloni da izblede pri izlaganju svetlosti, čak i kada sunce ne sija direktno na umetničko delo.

Lepota akvarela leži u njegovim suptilnim bojama i tonalnim varijacijama, tako da čak i male promene mogu da naprave razliku u celokupnom umetničkom delu. Iako je skupo, o UV zaštitnom staklu vredi ozbiljno razmisliti, posebno za slike visoke novčane ili sentimentalne vrednosti.

Druga opcija je kačenje u zatamnjene hodnike ili mračne spavaće sobe tako da njihove briljantne boje ne bi bile isprane sunčevom svetlošću.

4. Pasteli i slike rađene kredom ili olovkom

Ako si ikada bio u kontaktu sa pastelnim bojama ili olovkom, znaš koliko su skloni da se razmazuju na dodir (razliku od uljanih i akrilnih slika). Znači, staklo je obavezno!

Pastelima se mora rukovati vrlo pažljivo. Umetnik u toku procesa stvaranja dela može da koristi lagani sprej ( fiksator ) između slojeva ili ga jednostavno poprskati kada je već završen, ali i uz takvu zaštitu pastel je još uvek osetljiv.

Kada se uramljuju dela rađena ovim trehnikama ona nikako ne smeju doći u direktan kontakt sa staklom, a nikako, ali baš nikako ne smeju ostati nezastakljena.

Ako crtež rađen pastelom ili olovkom prilikom uramljivanja dodirne staklo, na njega se mogu preneti čestice i postoji rizik da se delo ošteti.

Pomaže ako je pastel rađen na papiru sa grubom površinom koja zadržava pigment tj specijalnom papiru baš za pastele

Boja se može preneti i kroz statiku ako staklo nije udaljeno barem 4mm od slike.

Lepota pastela je baš tome što su gotovo čist pigment, bez dodataka koji bi uticali na blistavost boje (ovo je takođe i nedostatak kada je u pitanju dugovečnost).