ULTIMATIVNI VODIČ ZA URAMLJIVANJE SLIKA
Bilo da si umetnik koji želi da prikaže svoj rad, kolekcionar koji želi da zaštiti svoja ulaganja, ili samo neko ko želi da unese lični pečat enterijeru, verovatno znaš da je uramljivanje važan aspekt izlaganja, ali i očuvanja slika. U ovom tekstu ćeš naći informacije koje će te edukovati, ali i inspirisati.
Da ne bi čitao delove koji te ne zanimaju, biraj oblast koja je za tebe:
01.
Benefiti uramljivanja
1. Zaštita i očuvanje
Sprečava da se platno spusti ili izobliči tokom vremena.
Ram pomaže da se ivice slike zaštite od oštećenja.
Ako uz ram ide i staklo → štiti sliku od oštećenja kao što su ogrebotine, vlaga i UV svetlo.
Ovo je posebno važno za radove na papiru, kao što su crteži i akvareli. Ako je slika vredna ili delikatna, razmisli o korišćenju materijala i tehnika za uramljivanje muzejskog kvaliteta kako bi se ona još više očuvala.
*Jedna od najranijih uramljenih slika datira iz 60-tih godina nove ere. U pitanju je portret uramljen u drveni ram koji je pronađen u egipatskoj grobnici. I portret i ram su bili skoro savršeno očuvani. Tek dvanaesti i trinaesti vek doneli su ručno rezbarene drvene ramove koje danas prepoznajemo.
2. Vrednost
Dobar ram dodaje slici vrednost tako što je čini privlačnijom za potencijalne kupce ili kolekcionare.
Kada su u pitanju ramovi za slike iz nekog određenog perioda, kao što je npr originalni antički francuski ram iz 19 veka, to slici dodaje istorijsku vrednost.
Posetioci mnogih muzeja i galerija verovatno ni ne shvataju koliko je ram važan za potpuno uživanje u umetničkom delu. Tu mislimo pre svega na njihov dizajn i materijale koji su korišćeni.
Vrsta drveta koja se koristi za ram je istorijski uvek bila važna jer nam govori gde je prvobitno ram napravljen i za koji period i kulturnu grupu je vezan; na primer, italijanski ramovi su često napravljeni od topole ili oraha, dok je za holandske često korišćeno lipovo drvo.
Antički ramovi su tradicionalno napravljeni od gesso-a i rezbarenog drveta, a zatim pozlaćeni.
Kroz materijal saznajemo puno toga o istoriji rama, zemlji porekla, pa čak i da li je stilski prikladan za umetničko delo. Dakle, ramovi imaju tu moć da prodube i prošire razumevanje bilo kog umetničkog dela.
Detaljno ispitivanje zadnjeg dela rama može otkriti važne informacije kroz natpise ili potpise. Oni se često ne vide najbolje na običnom svetlu, ali korišćenjem baterijske lampe opremljene ultraljubičastim svetlom ili upotrebom infracrvene reflektografije mogu se otkriti detalji koji nisu vidljivi golim okom.
Pored toga, pečati ili etikete sa datumima izložbi ili prolaza kroz međunarodne carine mogu takođe biti pričvršćeni na poleđini rama. Ove etikete nemoj skidati jer prate istoriju vlasništva nad umetničkim delom kroz vreme, a to slici itekako povećava vrednost.
Tehnika spajanja rama takođe može da pomogne pri utvrđivanju vremena nastanka slike tj rama. Najčešće je sečenje strana pod uglom od 45 stepeni. Ekseri sa četvrtastom glavom ili ručno rađeni ekseri su bili uobičajeni do 19 veka, a zatim se prešlo na eksere sa okruglim glavama koje i dan danas koristimo.
3. Lični pečat
Neki savremeni umetnici ne žele da njihove slike budu uramljene, već žele da zadrže „sirov“ (eng: raw) izgled. Neki prave svoje ramove kako bi osigurali da ram i slika dopunjuju jedno drugo baš onako kako to sam umetnik vidi, a postoje i slučajevi gde su umetnici protiv da se njihove slike stave u ram.
Primer je američki slikar i grafičar Chuck Close. On veruje da ram ograničava percepciju slike. Smatra da ram može slici da doda nepotreban kontekst, a on želi da publika doživi sliku na svoj način.
02.
Uramljivanje
Među najčešće korišćenim podlogama za kreiranje umetničkih dela je platno. Uglavnom je napravljeno od lana ili pamuka i rasteže se preko rama od drveta, a zatim se spaja (heftalicom) ili lepi kako bi se osiguralo da čvrsto stoji na ramu. Slika na platnu sama po sebi ne zahteva ram, a da li ćeš ga ipak staviti – stvar je ličnog izbora.
I lan i pamuk su popularni iz različitih razloga: platna od pamuka nisu uvek tako dugotrajna i izdržljiva kao njihove lanene kolege, međutim lan je dosta skuplji.
Paspartu
Postoji nekoliko ključnih razloga za njegovo korišćenje:
1. → sa praktične tačke gledišta kod slika sa staklom – odvaja umetničko delo od stakla i tako sprečava eventualna oštećenja usled kondenzacije
2. → dodaje granicu između umetničkog dela i rama, stvarajući tako elegantniji izgled
Kao opšte pravilo, trebalo bi da paspartu bude sa niskim nivoom kiselosti. Naravno, svrha toga je očuvanje, pa u zavisnosti od toga koliko je delo za tebe vredno, takav paspartu ćeš i insistirati da se stavi.
Kada je u pitanju izbor boje paspartu-a, budi uzdržan. Nenametljiva bela ili prljavo bela izgledaće sjajno na većini slika. Ako je umetničko delo skoro potpuno belo ili hoćeš da u prostor uneseš malo drame, razmisli o sivom ili crnom paspartu-u.
Ako ipak želiš malo boje, dodaj još jedan izuzetno uzan paspartu unutar primarnog. Izbor boje neka bude ograničen na boju koja se nalazi na samoj slici – malo crvene ili zlatne koju želiš da istakneš, na primer, ili sivi ton koji se nalazi u bojama neba.
Za uramljivanje grafika, akvarela, crteža i sličnih umetničkih formi najčešće se koristi kartonski paspartu.
Običan paspartu (karton)
Napravljen je od kiselo neutralizovane drvene pulpe. Sa rokom trajanja od oko 100 godina, to je najčešće upotrebljivan paspartu.
Pamučni paspartu
Konzervatorski/arhivski paspartu
Postavljanje slike u ram
Ram može da skrati deo slike. Kako? Većina ramova ima žljeb i ako je on malo veći slika će sa sve 4 strane biti malo uvučena u njega i neće se cela videti. Da bi se to sprečilo, profesionalni uramljivači na ivice ukucavaju jednu tanku lajsnu koja „upada“ u žljeb i ne vidi se, a sprečava narušavanje kompozicije slike. Da bi bio siguran da će uramljivač da je stavi – napomeni mu 🙂
Uramljivanje ulja na platnu
Za formate do 60×80 cm, preporuka je blind ram 19×45 (slika 2). Za veće formate blind ram 20×60 (slika 3), a za dimenzije preko 150 cm blind ram 30×60 (slika 5). Blind ram 38×45 može da se koristiti za sve dimenzije (slika 4). Taj ram je odličan je za slike koje ne želiš da uramljuješ (često se naziva i 3D blind ram), a gde je platno zaheftano sa zadnje strane tako da ostaju slobodne bočne ivice (debljina ivica 4cm).
Uljana boja za razliku od akrila ili akvarela se ne suši tako što iz nje tokom vremena isparava voda, već oksidacijom. Upravo zbog toga, radove rađene uljanim bojama ne bi trebalo zastakljivati jer bi staklo moglo da zarobi vlagu. Najgori scenario bi bio da se stavi staklo na sliku koja nije dovoljno suva i da platno počne da truli jer slika ne može da „diše“.
Platna se mogu zaštititi od sunčevih zraka tako što se postavljaju na mesta koja nisu izložena sunčevoj svetlosti. Ali, ako želiš da svoju sliku okačiš bilo gde u svom domu bez bojazni od toga da će da izbledi, zaštitni premaz je obavezan. Proveri sa umetnikom ili galerijom da li slika koju kupuješ ima neku vrstu zaštitnog sloja.
Uramljivanje akvarela i drugih radova na papiru
Radovi na papiru se često pričvršćuju na čvrstu podlogu. Na taj način se lakše mogu sačuvati jer ipak su to fina i krhka umetnička dela. Osim što je delo na taj način „ojačano“, stvara se i jaz između papira i stakla jer staklo nikada ne bi trebalo da direktno dodiruje umetničko delo (već smo pisali o tome).
Kada donosiš odluku o podlozi na koju se pričvršćuje slika, možeš birati između obične ili one bez kiselina koja je obično mnogo skuplja, ali koja traje duže i neophodna je kod uramljivanja za muzeje.
Umetničko delo može da se postavi i između dva lista pleksiglasa. Njih drže na mestu metalni zidni nosači. Ovo je veoma efikasan metod uramljivanja ako želiš da svetlost prolazi kroz papir ili da se kroz njega vidi zid sa nekom lepom teksturom kao što je rustična cigla.
Fotografije i posteri
Podloga se seče na veličinu istu kao što je fotografija, a zatim se spaja sa lepljivom ph neutralnom folijom.
Ovakav „sendvič“ se zatim stavlja u toplu vakuum presu da bi se sve povezalo.
Laminacija
Čak iako sve to uzmemo u obzir , kao i činjenicu da laminacija traje dugo, možemo slobodno reći da će umetničko delo biti uništeno istog trenutka. To je poslednja stvar koju treba da uradiš!
Lakiranje je bolja opcija, a kako i sa čime zavisi od tehnike sa kojom je slika rađena. Akrili su već zaštićeni, jer u suštini oni su plastični (osim ako je akril na papiru). Na pastele, akvarele, slike rađene ugaljem, mastilom, olovkom stavi UV staklo. Lak im nije potreban, a još manje laminacija.
Takođe kod nekih tehnika (kao što je npr ugalj) proces laminacije nije opcija zbog osetljivosti i i lakog razmazivanja. Razne zaštite i fiksatori u obliku laka u spreju su bolje rešenje, međutim i tu treba biti oprezan jer često i njihova upotreba ne daje očekivane rezultate.
Postavi sebi pitanje: „Šta ako iz nekog razloga budeš hteo da delaminiraš umetničko delo? “ Odnećeš ga kod kod profesionalca i nadati se da ga neće oštetiti? Hm, u to ne možeš biti siguran pogotovo kod osetljivih tehnika
. Zato je bolje držati se preporuke da je laminacija OK ukoliko je u pitanju poster/ print ili slika koja je zamenljiva ili za tebe ima malu vrednost.
03.
Materijal i stil
Izaberi materijal koji najbolje odgovara slici i okruženju, jer izbor je veliki. Što se tiče cene, najjeftiniji izbor bi bio polistiren ( plastika), a skuplje opcije uključuju ukrasne ramove od zlata ili srebra.
Međutim, slika vrhunskog slikara jednostavno ne zaslužuje da bude uramljena plastikom, što zbog same estetike, što zbog svoje vrednosti. Plastični ramovi mogu biti dobro instant rešenje za porodične fotografije, ali ako možeš izbegavaj ih i za tu namenu.
Američki ram se može razlikovati od evropskog po ikonografiji. List akantusa, na primer, je tipično evropski dizajn. Od kako je 1850. godine Amerika postala poljoprivredna sila na ramovima počinju da se pojavljuju slike duvana, kukuruza, pšenice.
Izgled ramova se menja i zbog istorijskih događaja. Sa pojavom fotografije sredinom 19. veka, rastuća srednja klasa počela je da pravi ramove. Bili su obični i cenovno pristupačni. Do tada srednja klasa nije posedovala uramljene slike.
Nakon 1930-ih se pojavio novi umetnički pokret, apstraktni ekspresionizam. Kao podlogu umetnici su koristili platna velikih (monumentalnih) dimenzija, kontrast boja je bio jak, a pokreti četkice i kista slobodni. Taj novi stil slikanja nije zahtevao nikakav ram.
Ovo su samo neki od mnogih primara kako su se kroz istoriju menjali materijali ramova, ali i sam stil uramljivanja. Danas se u muzejima i galerijama ramovi slika nekada menjaju da bi se što bolje uklopili temi ili stilu same izložbe.
Boho stil
- neformalno, opušteno, bezbrižno.
Kada su u pitanju ramovi za slike u boho stilu, potraži one napravljene od prirodnih materijala kao što su drvo ili ratan. Neka ne budu glatki i „savršeni“ već neka završni sloj deluje izlizano. Boho ramovi takođe mogu imati složene šare, zamršene dizajne ili prirodne elemente kao što su perje, lišće ili školjke.
Slobodno kombinuj različite stilove ramova i različite boje da bi napravio boho zidnu galeriju i boemsku atmosferu. Nemoj se plašiti da ubaciš i neočekivane komade kao što su tapiserije, hvatači snova ili makrame.
Klasični stil
- bezvremenski, sofisticiran, neutralne boje, osećaj simetrije i ravnoteže
Kada su u pitanju ramovi za slike u klasičnom stilu, izaberi jednostavne, elegantne i nenametljive ramove napravljene od drveta, metala ili drugih materijala u neutralnim bojama poput crne, bele, srebrne ili zlatne.
Neka imaju čiste linije i jednostavan dizajn. Ako želiš malo tradicionalnog, tu su i kitnjasti detalji kao što su izrezbarene ivice, pozlaćena završna obrada ili zakošene ivice.
Sa fokusom na ravnotežu i simetriju, rasporedi svoje uramljene slike tako da deluju uredno, grupiši ih u parove ili napravi zidnu galeriju.
Eklektika
- miks različitih stilova, uzoraka, boja i materijala koji se kombinuju na nekonvencionalan način
Prilikom odabira boje rama za slike za eklektičan stil, u obzir uzmi sledeće faktore:
Dekor sobe: Odaberi boju rama koja dopunjuje ili je u kontrastu sa šemom boja sobe u kojoj će biti prikazana. Boja rama treba da dopunjuje temu, ton i raspoloženje umetničkog dela ili fotografije.
Na primer, svetlo crveni ram bi dobro funkcionisao sa smelom slikom punom grafičkih detalja, dok bi neutralni crni ram upotpunio klasičan portret.
Lični stil: Odaberi boju rama koja odražava tvoj lični stil i ukus. Na primer, ako više voliš boemski izgled, možeš izabrati ram u smeloj živopisnoj boji, ili ako više voliš tradicionalniji izgled, biraj neutralnu boju.
Materijal: Razmotri boju i teksturu materijala koji biraš. Na primer, ram od prirodnog drveta može imati topao, braon ton, dok metalni okvir može imati hladnu, sivu završnu obradu.
Industrijski stil
- jednostavne linije i tvrdi materijali kao što su čelik, beton, drvo i staklo. Boje: hladne i neformalne poput sive, crne, bele.
U nekim azijskim zemljama, kao što su Japan i Kina, tradicionalno se koriste drveni ramovi za uramljivanje slika poput sumi-e (japanska crna tinta) i ink-painting (kineska slikarska tehnika tintom). Drveni ramovi se izrađuju od različitog drveća poput skupog, ali kvalitetnog hikory drveta.
U Japanu, postoji tradicionalni način uramljivanja slika poznat kao „makie“, u kojem se za ukrašavanje ramova koriste zlatni i srebrni puderi. Ova tehnika se koristi za ukrašavanje drvenih ramova i vrlo je cenjena i skupa.
U Kini, tradicionalno se koriste ramovi od šljunka ili kamena, koji se smatraju luksuznim i simbolizuju bogatstvo i moć. Ovi se se obično ukrašavaju različitim motivima iz prirode, kao što su cveće i lišće.
U nekim južnoafričkim kulturama, za uramljivanje slika i predmeta, tradicionalno se koriste ramovi od slonove kože. Oni se ukrašavaju različitim motivima iz prirode ili geometrijskim oblicima koji su simbolični za tu kulturu.
04.
Boja
Međutim, postoje određene situacije u kojima crni ramovi možda NISU najbolji izbor za uramljivanje slika:
1.
Ako slika već ima puno crne boje, crni ram može doprineti tome da celokupna kompozicija izgleda previše tamna i teška.
2.
Ako slika ima veoma svetlu ili šarenu paletu boja, crni ram bi previše odvraćao pažnju od samog umetničkog dela.
3.
Ako je slika deo veće kolekcije ili grupe umetničkih dela, korišćenje crnih ramova za sve slike može učiniti da sve izgleda previše ujednačeno i monotono.
4.
Ako je dekor sobe u kojoj će slika biti prikazana veoma taman, crni ram bi se mogao previše uklopiti i ne bi pružio dovoljan kontrast.
5.
Ako je slika tradicionalnog stila, crni nije najbolji izbor. Umesto toga, razmisli o korišćenju zlatnog, srebrnog ili drvenog rama.
6.
Crni ramovi se često koriste za uramljivanje grafika. Posebno su popularni za klasične grafike, kao što su linorezi ili litografije. Oni daju elegantan i sofisticiran izgled i kontrast su za bele i sive tonove koji se često koriste u ovakvim grafikama.
Kada birate ram za apstraktnu sliku, obratite pažnju na kontrastne i komplementarne boje u kompoziciji. Ramove u neutralnim tonovima (beli, crni ili sivi), su dobar izbor ako želiš da istakneš kontrast boja u slici.
Mnogi umetnici vole da njihove apstraktne slike imaju minimalističke ramove sa oštrim linijama jer se tada stvara kontrast između apstraktne forme i jednostavnosti rama i slika se dodatno ističe.
Druga opcija je da ram bude u boji koja je komplementarna sa bojama na slici. Time se stvara harmoničan izgled.
05.
Izbor stakla
Slike nastale do neke 1900-te godine su većinom bile uramljene i zastakljene jer su ramovi bili deo umetničkog dela sve do početka moderne ere. Danas to nije slučaj i su slike ostavljene ili bez rama ( ivice su obično završene tako da se ne vide ekseri koji drže platno) ili imaju ram koji je samo kao neka traka od drveta postavljen oko ivica. Staklo je retkost.
Za pastele, akvarele i slike rađene kredom ili olovkom staklo je obavezno, dok se staklo gotovo nikad ne stavlja na akril na platnu i ulje na platnu.
Standardno staklo
Jeftino i lako dostupno. Često se koristi kod uramljivanja slika. Može lako da se oštetiti i ne štiti sliku od UV zračenja.
Staklo štiti sliku, ali u isto vreme zbog refleksije doživljaj slika nije potpun.
Pleksiglas
Za razliku od stakla teže puca. Lakši pa je za veća dela možda pogodniji. Ipak, njegove mane su što je znatno skuplji i vrlo lako se izgrebe.
Antirefleksno staklo
Nema odsjaj, smanjuje refleksiju svetla i slika se bolje vidi. Ako se slika nalazi u prostoru sa puno veštačkog svetla, to je dobra opcija.
Muzejsko staklo
To je najbolje staklo koje možeš staviti preko umetničkih dela radi konzervacije. Muzejsko staklo ima 99% UV zaštitu, reflektuje minimalnu svetlost, a boja stakla je takva da ne izobličava boju umetničkog dela.
Redovno staklo filtrira samo 25 do 40% UV svetlosti i slika može da se ošteti od sunca; veoma je velika refleksija, a boja stakla je sivkasto zelena što menja način na koji vidiš umetničko delo.
UV zaštitno staklo sa anti-refleksijom
Ovo staklo kombinuje prednosti UV zaštitnog stakla i anti-refleksnog stakla. Štiti sliku od UV zračenja i smanjuje refleksiju.
Ako se koristi za slike koje su osetljive na promene boje ili fotografije, preporučuje se korišćenje stakla ili plastike sa visokim stupenom UV zaštite. Ako slika nije tako osetljiva, staklo ili plastika sa srednjim ili niskim stepenom UV zaštite će biti dovoljni.
1.
Akril na platnu
U većini uslova, slike rađene tehnikom akril na platnu ne zahtevaju staklo. Još ako je slika i lakirana ona je potpuno zaštićena i neće doći do oštećeja boje čak i prilikom čišćenja od prljavštine i prašine.
Mnogi umetnici lakiraju svoje akrile kako bi ujedinili sjaj i obezbedili barijeru između boje i potencijalnih zagađivača.
Postoje i akrilni lakovi sa UV zaštitom, koji ne samo da mogu zaštititi sliku od prašine i prljavštine, već jednim delom i od uticaja sunčeve svetlosti.
2.
Ulje na platnu
Uljanim slikama je potrebno puno vremena da se osuše, a često i godine da se potpuno oksidiraju i očvrsnu. Uljane slike, posebno one jednom lakirane, veoma su pogodne za izlaganje bez dodatnog zastakljivanja.
Slikama treba dozvoliti da dišu, jer rizik od zarobljene vlage uzrokovane uramljivanjem iza stakla može degradirati boju i platno.
Izuzetak su uljane slike na papiru. Na takve slike je preporuka staviti staklo.
U tom slučaju moraš biti siguran da je slika potpuno suva kako bi se sprečio zadržavanje vlage.
3.
Akvareli
Slike akvarela moraju biti uramljene i ispod stakla iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je taj što je medium papir, a on je delikatan i podložan oštećenju putem fizičkog kontakta ili vlage.
– Vodene boje će se ponovo aktivirati ako dođu u kontakt sa vodom i crtež će se izmuljati.
– Staklo je neophodno i zbog same prašine.
– UV zaštitno staklo je dobra opcija za produženje životnog veka akvarela jer su skloni da izblede pri izlaganju svetlosti, čak i kada sunce ne sija direktno na umetničko delo.
Lepota akvarela leži u njegovim suptilnim bojama i tonalnim varijacijama, tako da čak i male promene mogu da naprave razliku u celokupnom umetničkom delu. Iako je skupo, o UV zaštitnom staklu vredi ozbiljno razmisliti, posebno za slike visoke novčane ili sentimentalne vrednosti. Druga opcija je kačenje u zatamnjene hodnike ili mračne spavaće sobe tako da njihove briljantne boje ne bi bile isprane sunčevom svetlošću.
4.
Pasteli i slike rađene kredom ili olovkom
Ako si ikada bio u kontaktu sa pastelnim bojama ili olovkom, znaš koliko su skloni da se razmazuju na dodir (razliku od uljanih i akrilnih slika). Znači, staklo je obavezno!
Pastelima se mora rukovati vrlo pažljivo. Umetnik u toku procesa stvaranja dela može da koristi lagani sprej ( fiksator ) između slojeva ili ga jednostavno poprskati kada je već završen, ali i uz takvu zaštitu pastel je još uvek osetljiv. Pomaže ako je pastel rađen na papiru sa grubom površinom koja zadržava pigment tj specijalnom papiru baš za pastele.
Kada se uramljuju dela rađena ovim trehnikama ona nikako ne smeju doći u direktan kontakt sa staklom, a nikako, ali baš nikako ne smeju ostati nezastakljena. Ako crtež rađen pastelom ili olovkom prilikom uramljivanja dodirne staklo, na njega se mogu preneti čestice i postoji rizik da se delo ošteti.
Boja se može preneti i kroz statiku ako staklo nije udaljeno barem 4mm od slike.
Lepota pastela je baš tome što su gotovo čist pigment, bez dodataka koji bi uticali na blistavost boje (ovo je takođe i nedostatak kada je u pitanju dugovečnost).
Kupovinom UV zaštitnog stakla, ne samo da se sprečava oštećenje umetničkog dela već slika neće ni izbledeti.
06.
KUKICE/ZAKAČKE
Da bi se slika postavila na zid se na zadnjoj strani mora imati kukice tj zakačke. One se postavljaju na sredinu (ako je slika manja) ili u uglove (ako je slika veća). Svaka slika veća od 70cm zbog stabilnosti i lepog poravnavanja treba da ima dve kukice za kačenje.
Postoji mnogo vrsta zakački i važno je na kom delu rama se postavljaju jer od toga zavisi kako će slika biti poravnana
Samolepljive kukice za lake ramove
07.
Proporcije
Preveliki (Oversized) ramovi
1.
2.
Veliki ram se takođe može koristiti da bi se skrenula pažnja na sliku i da bi ona postala centralni deo prostora u kom se nalazi.
3.
Ako slika ima veliku vrednost, preveliki ram joj može pružiti dodatnu zaštitu.
4.
Ponekad se veliki ram koristiti da dopuni stil slike. Ako je slika veličanstvena i raskošna, ram takođe treba da bude veličanstven i raskošan.
5.
Korišćenje velikog rama je često odgovor na razmere prostora. Kada je slika prikazana na velikom, otvorenom prostoru, veliki ram može pomoći da se on popuni i učini da slika bude još istaknutija.
Širina rama
Ovo se uglavnom svodi na lični izbor; uzan ram može učiniti da umetničko delo izgleda uglađeno i elegantno, dok jako širok ram može da učini sliku izazovnijom da bi ona privukla više pažnje. Jedino što bi zaista trebalo da se ispoštuje je pravilo da širina rama mora biti mnogo manja od širine paspartu-a – u suprotnom, proporcije će biti pomalo čudne.
08.
čišćenje i Konzervacija
Čišćenje i održavanje slika kako bi se sprečilo oštećenje od prljavštine i masnoće
Prašina
Slike se brišu mekom, vlažnom krpom ili četkom za prašinu. Preporučuje se da se slika ne čisti svaki dan, već da se to radi svake druge nedelje ili na svakih mesec dana. Prašina se može čistiti i suvom krpom, ali tada postoji veći veći rizik od ogrebotina.
Masnoća
Masnoća se često može ukloniti pomoću izuzetno blage sapunice. Ako slika i dalje izgleda prljavo, bolje je potražiti pomoć od restauratora. On zna kako da nanese jači proizvod za čišćenje, a ako treba može ponovno naneti i pigmentne boje gde je potrebno. Iznenađujuće je kako slika koja nije dugo čišćena posle restauracije ponovo pokazuje svoje prave boje čak iako se samo očisti od dima i nakupljene prašine.
Voda
Hemikalije
Konzervacijske metode za zaštitu slika pomoću kojih sprečavaš propadanje boje i oštećenje slike
1.
UV zaštitno staklo:
Ovo staklo blokira štetne UV zrake sunca kako bi se sprečilo propadanje boja.
2.
Nevidljivi premazi:
Premazi koji se nanose na sliku kako bi se zaštitile boje od zračenja i vlage.
3.
4.
Sistem kontrole vazduha - da li ti treba?
Sistem kontrole vazduha je vrsta tehnologije koja pomaže u regulisanju temperature, vlažnosti i kvaliteta vazduha u određenom okruženju. Često se koristi u prostorima za skladištenje umetnina kako bi se održalo stabilno i kontrolisano okruženje koje je pogodno za očuvanje umetničkih dela. Ako imaš veliku i vrednu kolekciju, razmisli i o tome.
Postoji nekoliko vrsta sistema za kontrolu vazduha, od kojih svaki ima svoje prednosti i nedostatke. Neki od njih su:
HVAC sitemi (grejanje, ventilacija i hlađenje tj klimatizacija): Ovi sistemi mogu kontrolisati temperaturu, vlažnost i kvalitet vazduha. To rade uz pomoć cirkulisanja klimatizovanog vazduha kroz prostor.
Odvlaživači: Ovi sistemi mogu pomoći u uklanjanju viška vlage iz vazduha, što sprečava nastanak buđi.
Ovlaživači: Ovi sistemi mogu dodati vlagu u vazduh kako zbog suviše suvog vazduha ne bi došlo do pucanja i savijanja slika.
UV filteri: Ovi sistemi mogu da uklone štetne UV zrake koji izazivaju promenu boje umetničkih dela. Takođe, sprečavaju da slika izbledi.
Prečišćivači vazduha: Ovi sistemi mogu ukloniti prašinu i druge čestice iz vazduha koje vremenom mogu oštetiti umetnička dela.
Evo kako da pravilno brineš o umetničkim delima kada nisu izložena, kako da ih pravilno skladištiš
1.
Čuvaj umetnička dela na hladnom i suvom mestu, što znači da izbegavaš skladištenje umetničkih dela u vlažnim podrumima i tavanima. Ovakvo okruženje može prouzrokovati štetu tokom vremena.
2.
Materijal za skladištenje – bez kiselina. Papir, kutije i ostale materijale koje koristiš za pakovanje kod skladištenja, neka budu bez kiselina. Pomoći će da se spreči promena boje i propadanje umetničkog dela tokom vremena.
3.
Izbegavaj direktnu sunčevu svetlost. Izlaganje sunčevoj svetlosti može dovesti do toga da slika izbledi i promeni boje. Najbolje da umetnička dela skladištiš u prostoriji sa malo ili nimalo prirodnog svetla.
4.
Koristi materijale sa UV zaštitom. Ako moraš da skladištiš umetnička dela u prostoriji sa prozorima, koristi materijale sa UV zaštitom (staklo za UV filtriranje ili akrilne ploče ) da bi osigurao zaštitu od štetnih sunčevih zraka.
5.
Pažljivo rukuj umetničkim delima. Kada rukuješ umetničkim delima, neka ti ruke budu suve i čiste i izbegavaj dodirivanje površine slika kad god je to moguće.
6.
09.
Profesionalno (muzejsko) uramljivanje
Kakav je to muzejski kvalitet?
„Muzejski kvalitet“ označava upotrebu visokokvalitetnih materijala i tehnika prilikom uramljivanja. Te slike imaju mnogo viši nivo zaštite i očuvanja nego slike uramljene u kućnim uslovima ili kod lokalnog uramljivača.
Nažalost, mnoge uramljene slike označene kao muzejski kvalitet nisu to i zaista.
„Nedavno me je jedna mušterija pozvala da pregledam uramljeni starinski otisak koji je pre nekog vremena uramila negde drugde. Bila je uznemirena primetnim bledenjem. Došla je u moj studio da ga pregledam. Rastavljajući ga, primetio sam da na poleđini rama ima oznaku „muzejski kvalitet“. Međutim, umetničko delo je bilo BEZ UV stakla, BEZ arhivskog paspartua i BEZ 100% pamučne podloge.
Dakle, dešava se da delo nije ni blizu „muzejskog kvaliteta“, a vlasnik misli da je uramljeno po najvećim standardima- reči su uramljivača Rika.
Kod muzejskog uramljivanja traka koja se koristi za pričvršćavanje akvarela ne sme sadržati kiseline, takođe paspartu bi trebao biti bez kiselina (pH neutralan).
Konzervatori i restauratori neprekidno rade na očuvanju slika izloženih u muzejima i galerijama. Dok se konzervacijom sprečavaju dalja oštećenja, restauracija slika se koristi kada je slika već oštećena. Upotrebom adekvatnih boja, platna i lepkova, ona se vraća u prvobitno stanje.
*Da li si znao?
Leonardova Mona Liza je bila oštećena na nekoliko načina tokom vremena. Jedan od najznačajnijih je zbog prevelike ekspozicije svetlosti. Slika je bila žrtva vandalizma i to više puta. Zbog polivanja jednog dela slike kiselinom došlo je do pucanja boje i oštećenja na platnu.
Slike kao što su „Poslednja večera“ od Leonarda da Vinčija i „Rađanje Venere“ od Sandra Botičelija su oštećene tokom vremena. Neadekvatno čuvanje i eksponiranje je rezultiralo gubitkom detalja i boja na slici.
10.
Cene i ponuda u srbiji
Naravno, cene se razlikuju do uramljivača do uramljivača, ali mi smo obišli 5-6 radnji i evo šta smo saznali:
Slika 70 x 100cm
Luksuzniji ram 6300din (do 8000din)
Luksuzniji ram + obično staklo 9800din (do 11800din)
Luksuzniji ram + antirefleks staklo 11000din (13000din)
Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega ~ 15500din
Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega + obično staklo ~ 19000din
Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega + antirefleks staklo ~ 20500din
Luksizniji ram + još dva rama unutar njega ~ 20000din
Luksizniji ram + još dva rama unutar njega + obično staklo ~23500din
Luksizniji ram + još dva rama unutar njega + antirefleks staklo ~24700din
Slika 30 x 30 cm
Obični crni ram 1000 – 1200din
Obični crni ram + obično staklo ~1500din
Obični crni ram + antirefleks mat staklo ~ 1700din
Slika (poster) 35 x 55 cm
Obični crni ram + obično staklo ~ 2450din
Obični crni ram + antirefleks mat staklo 2800 – 3600din