Uramljena slika slikara Bojan Savić

URAMLJIVANJE SLIKA – ULTIMATIVNI VODIČ

Bilo da si umetnik koji želi da prikaže svoj rad, kolekcionar koji želi da zaštiti svoja ulaganja, ili samo neko ko želi da unese lični pečat enterijeru, verovatno znaš da je uramljivanje važan aspekt izlaganja, ali i očuvanja slika. U ovom tekstu ćeš naći informacije koje će te edukovati, ali i inspirisati.

Da ne bi čitao delove koji te ne zanimaju, biraj oblast koja je za tebe:

01.

URAMLJIVANJE - BENEFITI

1. Zaštita i očuvanje

Sprečava da se platno spusti ili izobliči tokom vremena.

Kačenje umetničkog dela bez rama može biti rizično jer ono može lakše da se oštetiti. Međutim, kada pričamo o  tehnici ulje na platnu ili akril, ponekad je prilično „cool“ ostaviti sliku bez rama, pogotovo ako je u pitanju apstrakcija. Da, to znači da će se videti  platno na stranama slike, ali sve to može lepo da se uklopi u jedan moderan i savremen stil uređenja enterijera.

Ram pomaže da se ivice slike zaštite od oštećenja.

Ako uz ram ide i staklo → štiti sliku od oštećenja kao što su ogrebotine, vlaga i UV svetlo.

Ovo je posebno važno za radove na papiru kao što su crteži i akvareli. Ako je slika vredna ili delikatna, razmisli o korišćenju materijala i tehnika za uramljivanje muzejskog kvaliteta kako bi se ona još više očuvala.

Ulje na platnu
Kiran Dufault ulje na platnu - bez rama
Slika na zidu iznad komode
Windy O’Connor kolekcija Chica - u ramu

*Jedna od najranijih uramljenih slika datira iz 60-tih godina nove ere. U pitanju je portret uramljen u drveni ram koji je pronađen u egipatskoj grobnici. I portret i ram su bili skoro savršeno očuvani. Tek dvanaesti i trinaesti vek doneli su ručno rezbarene drvene ramove koje danas prepoznajemo.

2. Vrednost

Dobar ram dodaje slici vrednost tako što je čini privlačnijom za potencijalne kupce ili kolekcionare.
Kada su u pitanju ramovi za slike iz nekog određenog perioda, kao što je npr originalni antički francuski ram iz 19 veka, to slici dodaje istorijsku vrednost.
Posetioci mnogih muzeja i galerija verovatno ni ne shvataju koliko je ram važan za potpuno uživanje u umetničkom delu. Tu mislimo pre svega na njihov dizajn i materijale koji su korišćeni.

materijal

Vrsta drveta koja se koristi za ram je istorijski uvek bila važna jer nam govori gde je prvobitno ram napravljen i za koji period i kulturnu grupu je vezan; na primer, italijanski ramovi su često napravljeni od topole ili oraha, dok je za holandske često korišćeno lipovo drvo. 
Antički ramovi su tradicionalno napravljeni od gesso-a i rezbarenog drveta, a zatim pozlaćeni.

Kroz materijal saznajemo puno toga o istoriji rama, zemlji porekla, pa čak i da li je stilski prikladan za umetničko delo. Dakle, ramovi imaju tu moć da prodube i prošire razumevanje bilo kog umetničkog dela.

Detaljno ispitivanje zadnjeg dela rama može otkriti važne informacije kroz natpise ili potpise. Oni se često ne vide najbolje na običnom svetlu, ali korišćenjem baterijske lampe opremljene ultraljubičastim svetlom ili upotrebom infracrvene reflektografije mogu se otkriti detalji koji nisu vidljivi golim okom.

Pored toga, pečati ili etikete sa datumima izložbi ili prolaza kroz međunarodne carine mogu takođe biti pričvršćeni na poleđini rama. Ove etikete nemoj skidati jer prate istoriju vlasništva nad umetničkim delom kroz vreme, a to slici itekako povećava vrednost.

Mona Lisa slika u muzeju
*Mona Lisa je uramljena u drveni ram sa zlatnim. Ram je izrađen u renesansnom stilu i ima ukrase u obliku cveća i listova. Ovaj ram je originalan, koristi se već više od 500 godina i činjenica je da doprinosi vrednosti slike. *Još 1950. je ova čuvena Leonardova slika bila žrtva vandalizma kada je na nju bačena kiselina koja ju je delimično oštetila. Taj incident je  naveo rukovodstvo Luvra da sliku  ubuduće drži iza neprobojnog stakla.

Tehnika spajanja rama takođe može da pomogne pri utvrđivanju vremena nastanka slike tj rama. Najčešće je sečenje strana pod uglom od 45 stepeni. Ekseri sa četvrtastom glavom ili ručno rađeni ekseri su bili uobičajeni do 19 veka, a zatim se prešlo na eksere sa okruglim glavama koje i dan danas koristimo.

3. Lični pečat

Sa ramom možeš da personalizuješ izgled slike. Biraš stil i boje koji dopunjuju umetničko delo, ali i tvoj lični stil.
Retko se dešava da neko kaže: “ Vau, lepši ram za sliku nisam video!“ jer uglavnom je slika ta koja oduševljava. Ali, što da ne. Ako te inspiriše neki upadljiv ram, neka „Vau“ efekat bude upravo zbog njega.
Trendi zidna galerija

Neki savremeni umetnici ne žele da njihove slike budu uramljene, već žele da zadrže „sirov“ (eng: raw) izgled. Neki prave svoje ramove kako bi osigurali da ram i slika dopunjuju jedno drugo baš onako kako to sam umetnik vidi, a postoje i slučajevi gde su umetnici protiv da se njihove slike stave u ram.

Primer je američki slikar i grafičar Chuck Close. On veruje da uramljivanje ograničava percepciju slike. Smatra da ram može slici da doda nepotreban kontekst, a on želi da publika doživi sliku na svoj način.

02.

Uramljivanje

Pre nego što počneš sa procesom uramljivanja, razmisli o kontekstu u kojem će se slika nalaziti. To uključuje stil prostorije, boje zidova i rasvetu.

Uz pomoć odgovarajućeg rama možeš  da prilagodiš sliku različitim ambijentima. Ram može pomoći da se pažnja fokusira na sliku i stvori osećaj odvojenosti između umetničkog dela i okruženja. To je posebno važno u prometnom ili prenatrpanom prostoru.

Među najčešće korišćenim podlogama za kreiranje umetničkih dela je platno. Uglavnom je napravljeno od lana ili pamuka i rasteže se preko rama od drveta, a zatim se spaja (heftalicom) ili lepi kako bi se osiguralo da čvrsto stoji na ramu. 

Slika na platnu sama po sebi ne zahteva ram, a da li ćeš ga ipak staviti – stvar je ličnog izbora.

I lan i pamuk su popularni iz različitih razloga: platna od pamuka nisu uvek tako dugotrajna i izdržljiva kao njihove lanene kolege, međutim lan je dosta skuplji. 

1. Paspartu

Paspartu je tanak komad kartona koji odvaja sliku od rama.

Postoji nekoliko ključnih razloga za njegovo korišćenje:

1. →  kod slika sa staklom – odvaja  umetničko delo od stakla i tako sprečava eventualna oštećenja usled kondenzacije
2.  →  dodaje granicu između umetničkog dela i rama, stvarajući tako elegantniji izgled

Kao opšte pravilo, trebalo bi da paspartu bude sa niskim nivoom kiselosti. Naravno, svrha toga je očuvanje, pa u zavisnosti od toga koliko je delo za tebe vredno, takav paspartu ćeš i insistirati da se stavi prilikom uramljivanja slika.

Uramljen crtež
Uramljena slika - slikar Fred Koks

Kada je u pitanju izbor boje paspartu-a, budi uzdržan. Nenametljiva bela ili prljavo bela izgledaće sjajno na većini slika. Ako je umetničko delo skoro potpuno belo ili hoćeš da u prostor uneseš malo drame, razmisli o sivom ili crnom paspartu-u.

Slike sa crnim paspartu
Ako ipak želiš malo boje, dodaj još jedan izuzetno uzan paspartu unutar primarnog. Izbor boje neka bude ograničen na boju koja se nalazi na samoj slici – malo crvene ili zlatne koju želiš da istakneš, na primer, ili sivi ton koji se nalazi u bojama neba. Za uramljivanje grafika, akvarela, crteža i sličnih umetničkih formi najčešće se koristi kartonski paspartu.
Uramljivanje slika
Običan paspartu (karton)

Napravljen  je od kiselo neutralizovane drvene pulpe. Sa rokom trajanja od oko 100 godina, to je najčešće upotrebljivan paspartu.

Pamučni paspartu

Slično kao i običan. Dobra je opcija za bilo koje umetničko delo koje ne zahteva visok nivo konzervacije.

Konzervatorski/arhivski paspartu

Najprikladniji za uramljivanje vrednijih umetničkih dela, jer nudi visok stepen zaštite zahvaljujući pH-neutralnoj celulozi. To je najskuplja opcija.

2. Postavljanje slike u ram

Apstrakcija, tehnika akril
Umetnička slika slikarke Kimberli Mur

Ram može da skrati deo slike. Kako? Većina ramova ima žljeb i ako je on malo veći slika će sa sve 4 strane biti malo uvučena u njega i neće se cela videti. Da bi se to sprečilo, profesionalni uramljivači na ivice ukucavaju jednu tanku lajsnu koja „upada“ u žljeb i ne vidi se, a sprečava narušavanje kompozicije slike. Da bi bio siguran da će uramljivač da je stavi – napomeni mu 🙂

Uramljivanje ulja na platnu

Uramljivanje ulja na platnu je određeno debljinom tzv. „blind“ rama na koji je platno zategnuto.

Za formate do 60×80 cm,  preporuka za uramljivanje je blind ram 19×45 (slika 2). Za veće formate  blind ram  20×60 (slika 3), a za dimenzije preko 150 cm blind ram 30×60 (slika 5). 

Blind ram 38×45 može da se koristiti za sve dimenzije (slika 4). Taj ram je odličan je za slike koje ne želiš da uramljuješ (često se naziva i 3D blind ram), a gde je platno zaheftano sa zadnje strane tako da ostaju slobodne bočne ivice (debljina ivica  4cm).

Blind ramovi
*Preuzeto sa sajta preduzeća „Marić“ koje se bavi proizvodnjom blind ramova.

Uljana boja za razliku od akrila ili akvarela se ne suši tako što iz nje tokom vremena isparava voda, već oksidacijom. Upravo zbog toga, radove rađene uljanim bojama ne bi trebalo zastakljivati jer bi staklo moglo da zarobi vlagu. Najgori scenario bi bio da se stavi staklo na sliku koja nije dovoljno suva i da platno počne da truli jer slika ne može da „diše“.

Završena uljana slika može da deluje suvo na dodir i da bude bezbedna za rukovanje nakon nekoliko nedelja, ali neće biti potpuno suva još decenijama. Takođe, što je deblji sloj uljane boje na platnu, veća je verovatnoća da će posle nekog vremena da popuca.

Ulje na platnu se ili ne uramljuje ili se stavlja u tanke drvene ramove. Pošto  nema stakla, na uljanu sliku treba naneti odgovarajući lak ili zaptivač, a to obično radi umetnik kada je umetničko delo završeno i pre nego što ga proda ili postavi u galeriju.

Ram

Zaštitni premaz?

Platna se mogu zaštititi od sunčevih zraka tako što se postavljaju na mesta koja nisu izložena sunčevoj svetlosti.

Ali, ako želiš da svoju sliku okačiš bilo gde u svom domu bez bojazni od toga da će da izbledi, zaštitni premaz je obavezan. Proveri  sa umetnikom ili galerijom da li slika koju kupuješ ima neku vrstu zaštitnog sloja. 

Velika slika na zidu, ulje na platnu

Još jedna prednost je činjenica da se slika koja je zaštićena premazom – lakše čisti. Čišćenjem platna koje nije zaštićeno može lakše doći do oštećenja slike nego kad zaštitni sloj postoji. Za to su najbolje krpe od mikrovlakana jer su dovoljno mekane  i nežne, a odlično skidaju prašnu i prljavštinu.

Iako na internetu postoje razni tutorijali i smernice vezane za to koja sredstva koristiti i kako ih nanositi, taj posao treba ipak  prepustiti rukama profesionalca.

Uramljivanje akvarela i drugih radova na papiru

Radovi na papiru se često pričvršćuju na čvrstu podlogu. Na taj način se lakše mogu sačuvati jer ipak su to fina i krhka umetnička dela. Osim što je delo na taj način „ojačano“, stvara se i jaz između papira i stakla jer staklo nikada ne bi trebalo da direktno dodiruje umetničko delo (već smo pisali o tome).

Kada donosiš odluku o podlozi na koju se pričvršćuje slika, možeš birati između obične ili one bez kiselina koja je obično mnogo skuplja, ali koja traje duže i neophodna je kod uramljivanja za muzeje.

Umetničko delo može da se postavi i između dva lista pleksiglasa. Njih drže  na mestu metalni zidni nosači. Ovo je veoma efikasan metod uramljivanja ako želiš da svetlost prolazi kroz papir ili da se kroz njega vidi zid sa nekom lepom teksturom kao što je rustična cigla.

Ono što je problematično je što ako se akvareli, akrili i drugi originali postave na podlogu to može značajno smanjiti njihovu vrednost prilikom preprodaje.

Uramljivanje fotografija i postera

Često se prilikom uramljivanja i fotografije i posteri postavljaju na podlogu (najbolje ph neutralnu) da bi se sprečilo savijanje i gužvanje.  Kada se jednom zalepe, ne mogu tek tako da se skinu pa dobro razmisli pre nego što uramljivaču kažeš „da“.
Uramljivanje u drveni ram za slike
Uramljivanje dresova
Podloga se seče na veličinu istu kao što je fotografija, a zatim se spaja  sa lepljivom ph neutralnom folijom. Ovakav „sendvič“ se zatim stavlja u toplu vakuum presu da bi se sve povezalo.

3. Laminacija

Nekada se kod radova koji zahtevaju da budu zaštićeni staklom, umesto stakla koristi providni plastični film ili folija. Ova tehnika se zove laminacija, a upotrebljava se jer sprečava da se zbog vlage u prostoriji slika „gužva“ (pričamo o slikama bez rama ili stakla).
Laminacija  štiti sliku i od UV zraka. Folija koja se koristi u procesu laminacije pomaže da boje ne blede ako se slika izlaže svetlu. Takođe, eliminiše neželjene refleksije i štiti sliku od prašine i otisaka prstiju.

Čak iako sve to uzmemo u obzir , kao i činjenicu da laminacija traje dugo, možemo slobodno reći da će umetničko delo biti uništeno istog trenutka. To je poslednja stvar koju treba da uradiš!

Lakiranje je bolja opcija, a kako i sa čime zavisi od tehnike sa kojom je slika rađena. Akrili su već zaštićeni, jer u suštini oni su plastični (osim ako je akril na papiru). 

Na pastele, akvarele, slike rađene ugaljem, mastilom, olovkom stavi UV staklo. Lak im nije potreban, a još manje laminacija.

Slike na zidu, neuramljene

Takođe kod nekih tehnika (kao što je npr ugalj) proces laminacije nije opcija zbog osetljivosti i i lakog razmazivanja.  Razne zaštite i fiksatori u obliku laka u spreju su bolje rešenje, međutim i tu treba biti oprezan jer često i njihova upotreba ne daje očekivane rezultate. 

Postavi sebi pitanje: „Šta ako iz nekog razloga budeš hteo da delaminiraš umetničko delo? “ Odnećeš ga kod kod profesionalca i nadati se da ga neće oštetiti? Hm, u to ne možeš biti siguran.

03.

Materijal i stil

ZA URAMLJIVANJE Izaberi materijal  koji najbolje odgovara  slici i okruženju, jer izbor je veliki. Što se tiče cene, najjeftiniji izbor bi bio polistiren (plastika), a skuplje opcije uključuju ukrasne ramove od zlata ili srebra.

Izaberi materijal  koji najbolje odgovara  slici i okruženju, jer izbor je veliki. Što se tiče cene, najjeftiniji izbor bi bio polistiren ( plastika), a skuplje opcije uključuju ukrasne ramove od zlata ili srebra.

Međutim, slika vrhunskog slikara jednostavno ne zaslužuje da bude uramljena plastikom – što zbog same estetike, što zbog svoje vrednosti. Plastični ramovi mogu biti dobro instant rešenje za porodične fotografije, ali ako možeš izbegavaj ih i za tu namenu.

Elegantna zidna galerija

Primeri :

Američki ram se može razlikovati od evropskog po ikonografiji. List akantusa, na primer, je tipično evropski dizajn. Od kako je 1850. godine Amerika postala poljoprivredna sila na ramovima počinju da se pojavljuju slike duvana, kukuruza, pšenice.

Izgled ramova se menja i zbog istorijskih događaja. Sa pojavom fotografije sredinom 19. veka, rastuća srednja klasa počela je da pravi ramove. Bili su obični i cenovno pristupačni. Do tada srednja klasa nije posedovala uramljene slike.

Nakon 1930-ih se pojavio novi umetnički pokret, apstraktni ekspresionizam. Kao podlogu umetnici su koristili platna velikih (monumentalnih) dimenzija, kontrast boja je bio jak, a pokreti četkice i kista slobodni. Taj novi stil slikanja nije zahtevao nikakav ram.

Ovo su samo neki od mnogih primera kako su se kroz istoriju menjali materijali ramova, ali i sam stil uramljivanja. Danas se u muzejima i galerijama ramovi slika nekada menjaju da bi se što bolje uklopili temi ili stilu same izložbe. 

1. Boho stil

- neformalno, opušteno, bezbrižno.
Boho stil spavaca soba
Boho stil uramljivanja

Kada su u pitanju ramovi za slike u boho stilu, potraži one napravljene od prirodnih materijala kao što su drvo ili ratan. Neka ne budu glatki i „savršeni“ već neka završni sloj deluje izlizano. Boho ramovi takođe mogu imati složene šare, zamršene dizajne ili prirodne elemente kao što su perje, lišće ili školjke.

Slobodno kombinuj različite stilove ramova i različite boje da bi napravio boho zidnu galeriju i boemsku atmosferu. Nemoj se plašiti da ubaciš i neočekivane komade kao što su tapiserije, hvatači snova ili makrame.

2. Klasični stil

- bezvremenski, sofisticiran, neutralne boje, osećaj simetrije i ravnoteže
Enterijer dnevne sobe sa velikom slikom kao centralnim delom
Enterijer bele boje sa mini zidnom galerijom

Kada su u pitanju ramovi za slike u klasičnom stilu, izaberi jednostavne, elegantne i nenametljive ramove napravljene od drveta, metala ili drugih materijala u neutralnim bojama poput crne, bele,  srebrne ili zlatne.

Neka imaju čiste linije i jednostavan dizajn. Ako želiš malo tradicionalnog, tu su i kitnjasti detalji kao što su izrezbarene ivice, pozlaćena završna obrada ili zakošene ivice.

Sa fokusom na ravnotežu i simetriju, rasporedi svoje uramljene slike tako da deluju uredno, grupiši ih u parove ili napravi zidnu galeriju.

3. Eklektika

- miks različitih stilova, uzoraka, boja i materijala koji se kombinuju na nekonvencionalan način
Eklektika

Prilikom odabira boje rama za slike za eklektičan stil, u obzir uzmi sledeće faktore:

Dekor sobe: Odaberi boju rama koja dopunjuje ili je u kontrastu sa šemom boja sobe u kojoj će biti prikazana. Boja rama treba da dopunjuje temu, ton i raspoloženje umetničkog dela ili fotografije.

Na primer, svetlo crveni ram bi dobro funkcionisao sa smelom slikom punom grafičkih detalja, dok bi neutralni crni ram upotpunio klasičan portret.

Lični stil: Odaberi boju rama koja odražava tvoj lični stil i ukus. Na primer, ako više voliš boemski izgled, možeš izabrati ram u smeloj živopisnoj boji, ili ako više voliš tradicionalniji izgled, biraj neutralnu boju.

Materijal: Razmotri boju i teksturu materijala koji biraš. Na primer, ram od prirodnog drveta može imati topao, braon ton, dok metalni okvir može imati hladnu, sivu završnu obradu.

4. Industrijski stil

- jednostavne linije i tvrdi materijali kao što su čelik, beton, drvo i staklo. Boje: hladne i neformalne poput sive, crne, bele.
Daria Kolosova ulje na platnu
Industrijski stil
Ramovi za slike u industrijskom stilu često sadrže sirove, nepolirane materijale, jednostavne linije i neutralne boje. Evo nekoliko predloga: Metal: Ramovi za slike napravljeni od metala kao što su čelik ili aluminijum dobar su izbor za industrijski stil. Takođe mat ili brušena završna obrada i ravne, jednostavne linije. Drvo: Ramovi od sirovog nebrušenog drveta, još su jedna opcija. Ovo može dodati topao, organski dodir prostoru u industrijskom stilu. Beton: Betonski ramovi mogu ponuditi moderan i industrijski izgled posebno ako imaju grubu, teksturiranu završnu obradu.

U nekim azijskim zemljama, kao što su Japan i Kina, tradicionalno se koriste drveni ramovi za uramljivanje slika  poput sumi-e (japanska crna tinta) i ink-painting (kineska slikarska tehnika tintom). Drveni ramovi se izrađuju od različitog drveća poput skupog, ali kvalitetnog hikory drveta.

U Japanu, postoji tradicionalni način uramljivanja slika poznat kao „makie“, u kojem se za ukrašavanje ramova koriste zlatni i srebrni puderi. Ova tehnika se koristi za ukrašavanje drvenih ramova i vrlo je cenjena i skupa.

U Kini, tradicionalno se koriste ramovi od šljunka ili kamena, koji se smatraju luksuznim i simbolizuju bogatstvo i moć. Ovi se se obično ukrašavaju različitim motivima iz prirode, kao što su cveće i lišće.

U nekim južnoafričkim kulturama, za uramljivanje slika i predmeta, tradicionalno se koriste ramovi  od slonove kože. Oni se ukrašavaju različitim motivima iz prirode ili geometrijskim oblicima koji su simbolični za tu kulturu.

04.

Boja

Jedan od najvažnijih odluka kod biranja rama za uramljivanje slika je svakako boja.

Ako slika sadrži monohromne ili nežne tonove, važno je odabrati ram koji neće dominirati slikom i izgledati nametljivo. Umesto toga, biraj neutralne ili komplementarne nijanse kako bi se istakla slika, a ne ram.
Monohromatska slika
Crni ramovi su popularan izbor za uramljivanje slika jer pružaju sofisticiran, klasičan izgled koji može da upotpuni mnoge stilove.
Enterijer
Rajan Korban slike
Enterijer - tradicionalno moderni stil

Međutim, postoje određene situacije u kojima crni ramovi možda NISU najbolji izbor za uramljivanje slika:

1.

Ako slika već ima puno crne boje, crni ram može doprineti tome da celokupna kompozicija izgleda previše tamna i teška.

2.

Ako slika ima veoma svetlu ili šarenu paletu boja, crni ram bi previše odvraćao pažnju od samog umetničkog dela.

3.

Ako je slika deo veće kolekcije ili grupe umetničkih dela, korišćenje crnih ramova za sve slike može učiniti da  sve izgleda previše ujednačeno i monotono.

4.

Ako je dekor sobe u kojoj će slika biti prikazana veoma taman, crni ram bi se mogao previše uklopiti i ne bi pružio dovoljan kontrast.

Enterijer - crni zidovi i detalji

5.

Ako je slika tradicionalnog stila, crni nije najbolji izbor. Umesto toga, razmisli o korišćenju zlatnog, srebrnog ili drvenog rama.

6.

Ako je slika veoma velika ili će biti okačena na velikom, otvorenom prostoru, crni ram  izbegavaj jer će dominirati celokupnim enterijerom sobe . U ovom slučaju, ram svetlije boje bi bio bolji izbor (ukoliko ipak želiš crni ram, neka bude što tanji).

Crni ramovi se često koriste za uramljivanje grafika. Posebno su popularni za klasične grafike, kao što su linorezi ili litografije. Oni daju elegantan i sofisticiran izgled i kontrast su za bele i sive tonove koji se često koriste u ovakvim grafikama.

Uramljen linorez
Ipak, i ovde treba biti oprezan da ram ne bi previše izdominirao slikom i skrenuo pažnju sa same grafike.

Na kraju, odluka da li će se za uramljivanje koristiti crni ram ili ne treba da bude zasnovana na specifičnim karakteristikama umetničkog dela i celokupnoj estetici prostora u kome će biti izložena.

Dnevna soba u tamnim nijansama
Mnogo slikana zidu iznad bele komode
Slike koje su prvenstveno zelene često izgledaju posebno dobro u zlatnom ramu. Ram od crvenog laka može da funkcioniše sa nečim u stilu pop arta, dok zlatni ram od bambusa može izgledati baš kako treba kad je na fotografijama.

Kada biraš ram za apstraktnu sliku, obrati pažnju na kontrastne i komplementarne boje u kompoziciji. Ramove u neutralnim tonovima (beli, crni ili sivi), su dobar izbor ako želiš da istakneš kontrast boja u slici.

Mnogi umetnici vole da njihove apstraktne slike imaju minimalističke ramove sa oštrim linijama jer se tada stvara kontrast između apstraktne forme i jednostavnosti rama i slika se dodatno ističe.

Druga opcija je da ram bude u boji koja je komplementarna sa bojama na slici. Time se stvara harmoničan izgled.

U prošlosti, izbor rama je često bio povezan sa imovinskim statusom. Veliki, teški i zlatom obojeni  ramovi, bili su simbol bogatstva. Danas se trendovi promenili i minimalizam je ono što privlači pažnju.
Molly Supplee
Molly Supplee

05.

Izbor stakla

Slike nastale do neke 1900-te  godine su većinom bile uramljene i zastakljene jer su ramovi bili deo umetničkog dela sve do početka moderne ere. Danas to nije slučaj i su slike ostavljene ili bez rama ( ivice su obično završene tako da se ne vide ekseri koji drže platno) ili imaju ram koji je samo kao neka traka od drveta postavljen oko  ivica. Staklo je retkost.
Motiv za stavljanje stakla na umetničko delo je uglavnom uvek neki vid zaštite. To može biti zaštita od prljavštine,  dima, ali i  zaštita od nesmotrenih ljudi ili vandalizma. Za pastele, akvarele i slike rađene kredom ili olovkom staklo je obavezno, dok se staklo gotovo nikad ne stavlja na akril na platnu i ulje na platnu.
Staklo NE sme da dodiruje sliku jer će se vremenom doći do kondenzacije i to će uništiti sliku. Postoji više vrsta stakla koje se koristi za uramljivanje, a svaka ima svoje prednosti i nedostatke.

Standardno staklo

Jeftino i lako dostupno. Za uramljivanje slika se koristi vrlo često.  Može lako da se oštetiti i ne štiti sliku od UV zračenja.

Velika slika na zidu
Enterijer dnevne sobe

Staklo štiti sliku, ali u isto vreme zbog refleksije doživljaj slika nije potpun.

Pleksiglas

Za razliku od stakla teže puca. Lakši pa je za veća dela možda pogodniji. Ipak, njegove mane su što je znatno skuplji i vrlo lako se izgrebe.

Antirefleksno staklo

Nema odsjaj, smanjuje refleksiju svetla i slika se bolje vidi. Ako se slika nalazi u prostoru sa puno veštačkog svetla, to je dobra opcija.

Muzejsko staklo

To je najbolje staklo koje možeš staviti preko umetničkih dela radi konzervacije. Muzejsko staklo ima 99% UV zaštitu, reflektuje minimalnu svetlost, a boja stakla je takva da ne izobličava boju umetničkog dela.
Redovno staklo filtrira samo 25 do 40% UV svetlosti i slika  može da se ošteti od sunca.veoma je velika refleksija, a boja stakla je sivkasto zelena što menja način na koji vidiš umetničko delo.

* „Muzejski kvalitet“ označava upotrebu visokokvalitetnih materijala i tehnika prilikom uramljivanja. 

Te slike imaju mnogo viši nivo zaštite i očuvanja nego slike uramljene u kućnim uslovima ili kod lokalnog uramljivača.

UV zaštitno staklo sa anti-refleksijom

Ovo staklo kombinuje prednosti UV zaštitnog stakla i anti-refleksnog stakla. Štiti sliku od UV zračenja i smanjuje refleksiju.

Ako se koristi za slike koje su osetljive na promene boje ili fotografije, preporučuje se korišćenje stakla ili plastike sa visokim stupenom UV zaštite. Ako slika nije tako osetljiva, staklo ili plastika sa srednjim ili niskim stepenom UV zaštite će biti dovoljni.

Uramljena Akvarel slika iznad elegantne komode

1.

Akril na platnu

U većini uslova, slike rađene tehnikom akril na platnu ne zahtevaju staklo. Još ako je slika i  lakirana ona je potpuno zaštićena i neće doći do oštećeja boje čak i prilikom čišćenja od prljavštine i prašine.

Mnogi umetnici lakiraju svoje akrile kako bi ujedinili sjaj i obezbedili barijeru između boje i potencijalnih zagađivača.

Postoje i akrilni lakovi sa UV zaštitom, koji ne samo da mogu zaštititi sliku od prašine i prljavštine, već jednim delom i od uticaja sunčeve svetlosti.

Slika radjena akrilnim bojama

2.

Ulje na platnu

Uljanim slikama je potrebno puno vremena da se osuše, a često i godine da se potpuno oksidiraju i očvrsnu. Uljane slike, posebno one jednom lakirane, veoma su pogodne za izlaganje bez dodatnog zastakljivanja.

Slikama treba dozvoliti da dišu, jer rizik od zarobljene vlage uzrokovane uramljivanjem iza stakla može degradirati boju i platno.

Izuzetak su uljane slike na papiru. Na takve slike je preporuka staviti staklo.

U tom slučaju moraš biti siguran da je slika potpuno suva kako bi se sprečio zadržavanje vlage.

3.

Akvareli

Slike akvarela moraju biti uramljene i ispod stakla iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je taj što je medium papir, a on je delikatan i podložan oštećenju putem fizičkog kontakta ili vlage.

– Vodene boje će se ponovo aktivirati ako dođu u kontakt sa vodom i crtež će se izmuljati.

– Staklo je neophodno i zbog same prašine.

– UV zaštitno staklo je dobra opcija za produženje životnog veka akvarela jer su skloni da izblede pri izlaganju svetlosti, čak i kada sunce ne sija direktno na umetničko delo.

Lepota akvarela leži u njegovim suptilnim bojama i tonalnim varijacijama, tako da čak i male promene mogu da naprave razliku u celokupnom umetničkom delu. Iako je skupo, o UV zaštitnom staklu vredi ozbiljno razmisliti, posebno za slike visoke novčane ili sentimentalne vrednosti. 

Druga opcija je kačenje u zatamnjene hodnike ili mračne spavaće sobe tako da njihove briljantne boje ne bi bile isprane sunčevom svetlošću.

4.

Pasteli i slike rađene kredom ili olovkom

Ako si ikada bio u kontaktu sa pastelnim bojama ili olovkom, znaš koliko su skloni da se razmazuju na dodir (razliku od uljanih i akrilnih slika). Znači, staklo je obavezno!

Pastelima se mora rukovati vrlo pažljivo. Umetnik u toku procesa stvaranja dela može da koristi lagani sprej ( fiksator ) između slojeva ili ga jednostavno poprskati  kada je već završen, ali i uz takvu zaštitu pastel je još uvek osetljiv. 

Pomaže ako je pastel rađen na papiru sa grubom površinom koja zadržava pigment tj specijalnom papiru baš za pastele.

Kada se uramljuju dela rađena ovim trehnikama ona nikako ne smeju doći u direktan kontakt sa staklom, a nikako, ali baš nikako ne smeju ostati nezastakljena. 

Ako crtež rađen pastelom ili olovkom prilikom uramljivanja dodirne staklo, na njega se mogu preneti čestice i postoji rizik da se delo ošteti.

Umetničke slike - tehnika ugalj

Boja se može preneti i kroz statiku ako staklo nije udaljeno barem 4mm od slike.

Lepota pastela je baš tome što su gotovo čist pigment, bez dodataka koji bi uticali na  blistavost boje (ovo je takođe i nedostatak kada je u pitanju dugovečnost).

Kupovinom UV zaštitnog stakla, ne samo da se sprečava oštećenje umetničkog dela već slika neće ni izbledeti.

06.

ZAKAČKE (kukice)

Da bi se slika postavila na zid se na zadnjoj strani mora imati kukice tj zakačke. One se postavljaju na sredinu (ako je slika manja) ili u uglove (ako je slika veća). Svaka slika veća od 70cm zbog stabilnosti i lepog poravnavanja treba da ima dve kukice za kačenje.

Postoji mnogo vrsta zakački i važno je na kom delu rama se postavljaju jer od toga zavisi kako će slika biti poravnana. Kada koristiš sisteme za kačenje slika vodi računa o obliku kukice na poleđini slike i kukice na koju ćeš kačiti sliku.
Kukice za slike
Fiberglass kukica koja podrzava slike do 20kg

Obične zakačke

Dostupne u različitim veličinama, oblicima, materijalima. Trouglaste, mašna zakačke , D – zakačke i testera kukice su kod nas najčešće, a obično su od gvožđa, čelika ili plastike.
Pomoću metalnih zakački koji se jednim delom utisnu u penasti materijal (forex), a sa druge strane imaju zidni nosač na vrlo praktičan način možeš postaviti slike na forex-u. Po potrebi se lako skidaju ili menjaju.

Samolepljive kukice za lake ramove

Kod ovih kukica nema potrebe za bušenjem zidova i ekserima, međutim pogodni su samo za lake ramove.
Magnetske kukice su izrađene od čelika i imaju magnet na jednoj strani. On privlači sliku koja je obložena magnetnim materijalom.

07.

Proporcije

Uvek dobro razmotri veličinu rama u odnosu na veličinu umetničkog dela. Suviše mali ram će učiniti da slika izgleda pretrpano, dok će je ram koji je prevelik preplaviti.

Preveliki (Oversized) ramovi

1.

Izuzetno veliki ramovi se često koriste za uramljivanje kada je slika veoma mala i ram je u tom slučaju sredstvo za povećanje dimenzija same slike.

Enterijer
Mala uramljena slika

2.

Veliki ram se takođe može koristiti da bi se skrenula pažnja na sliku i da bi ona postala centralni deo prostora u kom se nalazi.

3.

Ako slika ima veliku vrednost, preveliki ram joj može pružiti dodatnu zaštitu.

4.

Ponekad se veliki ram koristiti da dopuni stil slike. Ako je slika veličanstvena i raskošna, ram takođe treba da bude veličanstven i raskošan.

5.

Korišćenje velikog rama je često odgovor na razmere prostora. Kada je slika prikazana na velikom, otvorenom prostoru, veliki ram može pomoći da se on popuni i učini da slika bude još istaknutija.

Širina rama

Ovo se uglavnom svodi na lični izbor; uzan ram može učiniti da umetničko delo izgleda uglađeno i elegantno, dok jako širok ram može da učini sliku izazovnijom da bi ona  privukla više pažnje. Jedino što bi zaista trebalo da se ispoštuje je pravilo da širina rama mora biti mnogo manja od širine paspartu-a – u suprotnom, proporcije će biti pomalo čudne.

Velika crno bela slika na zidu u diskretnom ramu
Crno beli enterijer

08.

čišćenje i Konzervacija

Čišćenje i održavanje slika kako bi se sprečilo oštećenje od prljavštine i masnoće

Prašina

Slike se brišu mekom, vlažnom krpom ili četkom za prašinu. Preporučuje se da se slika ne čisti svaki dan, već da se to radi svake druge nedelje ili na svakih mesec dana. Prašina se može čistiti i suvom krpom, ali tada postoji veći veći rizik od ogrebotina.

Masnoća

Masnoća se često može ukloniti pomoću izuzetno blage sapunice. Ako slika i dalje izgleda prljavo, bolje je potražiti pomoć od restauratora.  On zna kako da nanese jači proizvod za čišćenje, a ako treba može ponovno naneti i pigmentne boje gde je potrebno. Iznenađujuće je kako slika koja nije dugo čišćena posle restauracije ponovo pokazuje svoje prave boje čak iako se samo očisti od dima i nakupljene prašine.

Voda

Slike ne bi trebalo  čistiti vodom jer voda može uništiti boje i lepak.

Hemikalije

Slika se ne sme čistiti hemijskim sredstvima, osim ako nije preporučeno od strane stručnjaka ili ako se radi o restauraciji slike.

Konzervacijske metode za zaštitu slika pomoću kojih sprečavaš propadanje boje i oštećenje slike

1.

UV zaštitno staklo:
Ovo staklo blokira štetne UV zrake sunca kako bi se sprečilo propadanje boja.

2.

Nevidljivi premazi:
Premazi koji se nanose na sliku kako bi se zaštitile boje od zračenja i vlage.

Musketar od Pikasa

3.

Kontrola vlage: Nivo vlažnosti vazduha je važan faktor kod očuvanja stanja slike.

4.

Kontrola svetlosti: Slika treba da bude postavljena na mestu sa umerenim svetlom, jer prevelika količina svetlosti  takođe može da dovede do propadanja boja.

Sistem kontrole vazduha

Sistem kontrole vazduha je vrsta tehnologije koja pomaže u regulisanju temperature, vlažnosti i kvaliteta vazduha u određenom okruženju. Često se koristi u prostorima za skladištenje umetnina  kako bi se održalo stabilno i kontrolisano okruženje koje je pogodno za očuvanje umetničkih dela. Ako imaš veliku i vrednu kolekciju, razmisli i o tome.

Postoji nekoliko vrsta sistema za kontrolu vazduha, od kojih svaki ima svoje prednosti i nedostatke. Neki od njih su:

HVAC sitemi (grejanje, ventilacija i hlađenje tj klimatizacija): Ovi sistemi mogu kontrolisati temperaturu, vlažnost i kvalitet vazduha. To rade uz pomoć cirkulisanja  klimatizovanog vazduha kroz prostor.

Odvlaživači: Ovi sistemi mogu pomoći u uklanjanju viška vlage iz vazduha, što sprečava nastanak buđi.

Ovlaživači: Ovi sistemi mogu dodati vlagu u vazduh kako zbog suviše suvog vazduha ne bi došlo do pucanja i savijanja  slika.

UV filteri: Ovi sistemi mogu da uklone štetne UV zrake koji izazivaju promenu boje umetničkih dela. Takođe, sprečavaju da slika izbledi.

Prečišćivači vazduha: Ovi sistemi mogu ukloniti prašinu i druge čestice iz vazduha koje vremenom mogu oštetiti umetnička dela.

Evo kako da pravilno brineš o umetničkim delima  kada nisu izložena, kako da ih pravilno skladištiš

1.

Čuvaj umetnička dela na hladnom i suvom mestu, što znači da izbegavaš skladištenje umetničkih dela u vlažnim podrumima i tavanima.

2.

Materijal za skladištenje – bez kiselina. Papir, kutije i ostale materijale koje koristiš za pakovanje kod skladištenja, neka budu bez kiselina. Pomoći će da se spreči promena boje i propadanje umetničkog dela tokom vremena.

3.

Izbegavaj direktnu sunčevu svetlost. Izlaganje sunčevoj svetlosti može dovesti do toga da slika izbledi i promeni boje. Najbolje da umetnička dela skladištiš u prostoriji sa malo ili nimalo prirodnog svetla.

4.

Koristi materijale sa UV zaštitom. Ako moraš da skladištiš umetnička dela u prostoriji sa prozorima, koristi materijale sa UV zaštitom (staklo za UV filtriranje ili akrilne ploče ) da bi osigurao zaštitu od štetnih sunčevih zraka.

5.

Pažljivo rukuj umetničkim delima. Kada rukuješ umetničkim delima, neka ti ruke budu suve i čiste i izbegavaj dodirivanje površine slika kad god je to moguće.

6.

Vodi detaljan inventar. Dobra je ideja da vodiš detaljan popis svih svojih umetničkih dela. To podrazumeva ime umetnika, naslov, tehniku i sve druge relevantne informacije.

09.

URAMLJIVANJE - Cene i ponuda u srbiji

Uzorci ramova za slike
Ramovi za slike

Naravno, cene se razlikuju do uramljivača do uramljivača, ali mi smo obišli 5-6 radnji i evo šta smo saznali:

Uramljivanje - slika 70 x 100cm

Obični crni ram 2500 – 2800din Obični crni ram + obično staklo 6000 – 6500din Obični crni ram + antirefleks mat staklo 7200 – 7500din Malo deblji ram (ili tanji, ali raskošniji ) oko 4200din Malo deblji ram ( ili tanji, ali raskošniji ram) + obično staklo oko 7700din Malo deblji (ili tanji, ali raskošniji ram) + antirefleks staklo oko 11000din
Za uramljivanje slika koje se ne „zastakljuju“ uz osnovni ram se mogu dodati i posebne drvene paspartu lajsne, tzv. „podlajsne“.  Funkciju podlajsni mogu imati i standardne lajsne, ukoliko to oblik i dimenzije slike dozvoljavaju.

Luksuzniji ram 6300din (do 8000din)
Luksuzniji ram + obično staklo 9800din (do 11800din)
Luksuzniji ram + antirefleks staklo 11000din (13000din)

Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega  ~ 15500din
Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega + obično staklo  ~ 19000din
Luksizniji ram + još jedan tanji ram unutar njega + antirefleks staklo ~ 20500din

Ulje na platnu u ramu
Slika uramljena u trodupli ram

Luksizniji ram + još dva rama unutar njega  ~ 20000din
Luksizniji ram + još dva rama unutar njega + obično staklo ~23500din
Luksizniji ram + još dva rama unutar njega + antirefleks staklo  ~24700din

Uramljivanje - slika 30 x 30 cm

Obični crni ram 1000 – 1200din
Obični crni ram + obično staklo  ~1500din
Obični crni ram + antirefleks mat staklo ~ 1700din

Uramljivanje - slika (poster)  35 x 55 cm

Obični crni ram + obično staklo ~ 2450din
Obični crni ram + antirefleks mat staklo   2800 – 3600din

Scroll to Top